[Intro]
Колико песама ми је још остало да напишем?
Зар ће бити још једна прича за сат времена?
[Verse 1]
Где да живим — у граду или на периферији?
Да ли да будем као стена или да горим као звезда?
Уздах један, па пауза, па још једна нада,
четири зида моје собе чувају причу о самоћи идању.
[Chorus]
Звезда у очима, светлост у рукама,
да ли сам ја овај пут који воли да плаче и да сјаја?
Где да живим — негде где се снови рађају,
певај ми, кукавице, док корак яко корак се чита.
[Verse 2]
.un dia sere libre и мој сан да достигне све што треба, да се присети моје лозе – име у хору.
琢
езика се меша: биће које не буде невидљиво, моја сила — краљица.
Да ли могу да будем она чији корак оставља маску на ветру?
[Chorus]
Звезда у очима, светлост у рукама,
да ли сам ја овај пут који воли да плаче и да сјаја?
Где да живим — негде где се снови рађају,
певај ми, кукавице, док корак јаки корак чита.
[Bridge]
Када ћеш знати да сам ја и када ћу бити ја?
Када ћу рећи — ево моје улице, ево моје патње,
и да моје име неко запамти као легенду, не као прах.
[Chorus]
Звезда у очима, светлост у рукама,
да ли сам ја овај пут који воли да плаче и да сјаја?
Где да живим — негде где се снови рађају,
певај ми, кукавице, док корак јаки корак чита.
[Outro]
Кукоцко пољи, песмом се издижем уз зидове своје собе,
јер чак и solo могу бити краљица када светле звезде кажу има.
